Kad goloruka žena porazi naoružane policajce

Datum vesti: 19.7.2016, 13:16
Jedna goloruka Afroamerikanka koja je mirno protestovala protiv policijskih ubistava crnaca dok su je hapsila trojica do zuba naoružana policajca u Luizijani preko noći je postala simbol nenasilnog otpora kada je fotografija sa demonstracija u Baton Ružu ove nedelje obišla svet.
Mlada žena u letnjoj haljini, sa visoko uzdignutim čelom, u potpunoj tišini stoji nasred autoputa i ne opire se hapšenju, ali se suprotstavlja sili i momentalno privlači pažnju zbog kontrasta sa policajcima u pancirima i puškama koji je sklanjaju sa puta i odvode u zatvor.
Aiša Evans se nije opirala hapšenju, ali se dostojanstvenim držanjem suprotstavila brutalnosti sile i ubistvima Afroamerikanaca
Bio je to školski primer nenasilnog otpora i građanske hrabrosti. Bez oružja, bez kamenica, bez uvreda, bez dobacivanja, bez ijedne reči. Aiša Evans je za nekoliko sekundi obesmislila i banalizovala silu prizivajući u sećanje slične scene koje su obeležile eru borbe za građanska prava u SAD. U prvom velikom intervjuu koji je dala Si-Bi-Es njuzu, otkrila je da nije osećala strah kada se našla oči u oči sa pripadnicima snaga reda. Bio je to njen način da se pobuni protiv učestalih policijskih ubistava Afroamerikanaca pri čemu se jedno od poslednjih upravo dogodilo u Baton Ružu u Luizijani.

„Ja sam ljudsko biće. Žena. Majka. Medicinska sestra. Mogla bih da budem vaša medicinska sestra. Mogla bih da brinem o vama. Ja sam ovde. Svi mi smo važni. Ne moramo da molimo da budemo važni. Svi smo važni”, kazala je Aiša Evans, osvrnuvši se na slogan sa afroameričkih demonstracija protiv diskriminacije i ubistva crnaca na ulicama – „Životi crnaca su važni”.

Obelodanila je da je samohrana majka šestogodišnjeg dečaka iz Njujorka. Prošlog vikenda je stigla u Luizijanu samo da bi učestvovala u demonstracijama. Odvojila se od grupe i stala nasred ulice, sama. Znala je da će biti uhapšena pod optužbom da blokira autoput. Tako je i bilo. U pritvoru je provela 24 sata. Sa druge strane, proglašena je ikonom nove američke ere za građanske prava i simbolom mirnog protesta.

Upoređuju je sa ženama sa Botičelijevih platna, ovaploćenom ljudskosti nasuprot koje policajci sa šlemovima i pendrecima liče na robove iz „Ratova zvezda”. Svetski mediji su taj prizor sličili sa slikom Roze Parks, crnkinje koja je privukla pažnju na probleme manjinske zajednice kada je odbila da u autobusu u Alabami 1955. ustupi mesto belom putniku i povinuje se segregacionim pravilima koja su važila na američkom jugu. Još jedna učestala asocijacija je i scena čoveka koji je stao ispred tenkova na Tjenanmenu 1989.

„Osećala sam da sam samo posmatrač, ali da kao čovek imam izbor da li ću nešto da uradim ili ne. Nekih drugih dana kada su se održavali protesti ja sam birala da idem na posao, zarađujem da bih platila račune i hranu. A onda se ukazala prilika i znala sam da je to to”, objasnila je ona za Si-Bi-Es njuz.

Prelomila je kada su policajci za samo dva dana ubili dvojicu Afroamerikanaca, jednog u Luizijani, drugog u Minesoti, a što se nadovezuje na niz sličnih incidenata koja poslednjih godina potresaju SAD izazivajući rasne nemire i stvaranje pokreta poput „Životi crnaca su važni“. Aiša Evans nikad dosad nije učestvovala u protestima, ali je ovo možda početak njenog aktivizma: „Nikada nisam smatrala da sam hrabra. Ali ponekad nam zapadnu poslovi za koje se nismo prijavili”.

Fotograf koji je ovekovečio prizor iz Baton Ruža je Džonatan Bekmen koji je radio za Rojters. Odmah je postao slavan i hvaljen u redakcijama širom planete zato što je uhvatio trenutak koji je bio podjednako informativan i bremenit simbolikom. I on je kao i njegova „junakinja”, pokazao skromnost. „Heroj ove priče je ta žena. Ona zaslužuje sve pohvale. Bilo je hrabro od nje da stoji tamo. Ja sam samo stajao sa strane i fotografisao”, kazao je Bekmen za Gardijan.

(politika.rs)




Konferencija Sigurnost gradova
Konferencija Sigurnost gradova
Konferencija Sigurnost gradova
Zaštita
Svet osiguranja